1. VMWARE VSPHERE 4.0 SOFTVERSKI PAKET ZA VIRTUELIZACIJU SERVERA
VMware vSphere 4 se nastavlja na prethodne generacije VMware proizvoda za virtualizaciju, i na taj način je postao još robusniji i pouzdaniji proizvod za virtualizaciju servera. Sa dinamičkim resursima za kontrolu, visokom dostupnošću, mogućnošću tolerancije grešaka, upravljanje raspodelom resursa i alatke za backup koje su deo paketa, IT administratori imaju sve alatke koje su im potrebne da upravljaju okruženjem kompanije koji idu od nekoliko servera do skoro hiljadu servera.
Suština vSphere proizvodnog paketa je hipervizor. Kod vSphere, hipervizor dolazi u dve različite forme: VMware ESX i VMware ESXi. Oba proizvoda dele istu osnovu za virtualizaciju, oba mogu da podrže isti set osobina za virtuelizaciju i oba se smatraju kao osnovne instalacije. VMware ESX i ESXi razlikuju se u načinu na koji su upakovani. VMware ESX sastoji se od dve komponente koje, međusobno, rade jedna sa drugom kako bi pružile dinamično i čvrsto okruženje za virtualizaciju: Service Console i VMkernel.
Service Console je operativni system koji radi sa VMware ESX Serverom i virtuelnim mašinama koje su aktivne na tom serveru. Service Console proističe iz Linux-a i obuhvata usluge koje se tradicionalno mogu naći u Linux operativnim sistemima, kao što su firewall, Simple Network Management Protocol (SNMP) agenti i web server.
Druga instalirana komponenta je VMkernel. Dok Service Console daje pristup VMkernelu, VMkernel je prava osnova procesa virtuelizacije. VMkernel upravlja pristupom virtuelnih mašina fizičkom hardveru, koji čini podlogu, time što će obezbediti raspodelu procesorskog vremena, upravljanje memorijom i obradom virtuelnih switch podataka.
VMware ESXi je, sa druge strane, sledeća generacija VMware proizvoda za virtuelizaciju. ESXi se za razliku od VMware ESX instalira i radi bez Service Console. To daje mogućnost da se ESXi smesti na samo 32 MB. ESXi deli isti navedeni VMkernel kao i VMware ESX i podržava isti set odlika virtuelizacije, ali se ne oslanja na Service Console. U poređenju sa prethodnim verzijama ESX/ESXi, VMware je proširio limite koje hipervizor može da podrži.
VMware Virtual Symmetric Multi-Processing (vSMP, ili virtuelni SMP) proizvod omogućava administratorima za virtelnu infrastrukturu da kreiraju virtuelne mašine sa više virtuelnih procesora. VMware Virtual SMP nije licencirani proizvod koji dozvoljava da ESX/ESXi bude instaliran na serverima sa više procesora, već je to tehnologija koja dozvoljava upotrebu više procesora unutar virtuelnih mašina.
Slika 10. Identifikuje razliku između više proceora unutar ESX/ESXi host system i više virtuelnih procesora
Sa VMware Virtual SMP, aplikacije koje zahtevaju, i stvarno u radu koriste više procesora, mogu da rade na virtuelnim mašinama koje su konfigurisane za rad sa više virtuelnih CPU-a. Ovo omogućava organizacijama da virtuelizuju još više aplikacija bez negativnog uticaja na učinak.
Korišćenje VMware ESX/ESXi hostova bez korišćenja VMware vCenter Server-a je sličan radu kompanijske mreže bez Active Directory, bez centralizovane baze podataka za upravljanje. vCenter Server, kao i Active Directory, treba da obezbedi uslugu centralizovanog upravljanja za sve ESX/ESXi hostove i njihove virtuelne mašine. vCenter Server je Windows aplikacija zasnovana na bazi podataka, koja omogućava IT administratorima da koriste, upravljaju, prate, automatizuju i obezbede virtuelnu infrastrukturu na skoro svaki način. Back-end baza podataka (Microsoft SQL Server ili Oracle) koju vCenter Server koristi, skladišti sve podatke o hostovima i virtuelnim mašinama. Dodatno, uz svoju konfiguraciju i kapacitete upravljanja uključuju i osobine kao što su izrada template-a virtuelnih mašina, podešavanje virtuelnih mašina, brza instalacija i upotreba virtuelnih mašina, role-based kontrola pristupa i pravilna kontrola dodele resursa, vCenter Server obezbeđuje alatke za naprednije usluge VMware VMotion, VMware Distrubuted Resource Scheduler, VMware High Avilability i VMware Fault Tolerance. Pored navedenih usluga korišćenje vCenter Servera za upravljanje ESX/ESXi hostovima takođe omogućava određeni broj drugih usluga:
- Povećana kompatibilnost VMotion-a (Enhanced VMotion Compatibility - EVC) koji koristi hardversku funkcionalnost Intel i AMD procesora kako bi omogućilo veću kompatibilnost u radu između servera grupisanih u VMware DRS grupe
- Host profile koji omogućavaju administratorima da ostvare veću konzistentnost host konfiguracija u okviru većih okruženja i identifikuju konfiguracije koje nedostaju ili su nepravilne.
- vNetwork Distributed Switches, koji obezbeđuju osnovu za mrežna podešavanja u okviru grupe i virtuelnim svičevima treće strane.
vCenter Server igra centralnu ulogu u bilo kojoj implementaciji VMware vSphere. vCenter Server Update Manager je plug-in za vCenter Server koji pomaže korisnicima da održavaju ESX/ESXi hostove i odaberu virtuelne mašine za koje imaju najnoviji update. VCenter Update Manager pruža sledeću funkcionalnost:
· skenira i identifikuje sisteme koji nisu usaglašeni sa najnovijim update-om,
· poseduje pravila za identifikovanje zastarelih sistema,
· automatska instalacija zakrpa za ESX/ESXi hostove,
· potpuna integracija sa drugim uslugama vSphere kao što je Distributed Resource Scheduler,
· podrška za zakrpe Windows i Linux operativnih sistema,
· Podrška za zakrpe određenih Windows aplikaciija unutar virtuelne mašine.
VMware vSphere Client je Windows aplikacija koja vam omogućava da upravljate ESX/ESXi hostovima, bilo direktno ili preko vCenter Servera. vSphere Client može biti instaliran pretraživanjem URL lokacije ESX/ESXi hosta ili vCenter Servera i odabirom odgovarajućeg instalacionog linka. vSphere Client je grafički korisnički interfejs (GUI) koji se koristi za sve svakodnevne upravljačke zadatke i za naprednu konfiguraciju virtuelne infrastructure. Korišćenje klijenta da se poveže direktno na ESX/ESXi host zahteva korišćenje korisničkog naloga koji se nalazi na hostu, dok korišćenje klienta za povezivanje na vCenter Server zahteva posedovanje Windows naloga.
Slika 11. Prikaz naloga za autentifikaciju za svaki tip konekcije.
Upravljački kapaciteti dostupni preko vCenter Servera su daleko značajniji i premašuju kapacitete povezivanja direktno na ESX/ESXi host.
VMotion, takođe poznat kao live migration (živa migracija), je usluga ESX/ESXi i vCenter Servera koja dozvoljava da se rad virtuelne mašine pomeri sa jednog fizičkog hosta na drugi fizički host bez isključivanja virtuelne mašine. Ova migracija između dva fizička hosta javlja se bez vremena zastoja i bez gubitka mrežne konekcije na virtuelnoj mašini. VMotion zadovoljava potrebe organizacije koja zahteva dostupnost servera. Administratori mogu lako da pokrenu VMotion kako bi uklonili sve virtuelne mašine sa određenog ESX/ESXi hosta koji treba da prođe zakazano održavanje. Posle završenog održavanja ili servisa, i kada je server opet online, VMotion može opet da se koristi da vrati virtuelne mašine na originalni server.
Slika 12. VMotion tehnologija u “akciji”
Upotreba VMotion tehnologije, samostalno ili u kombinaciji sa VMware Storage VMotion tehnologijom koja omogućava migraciju uključene virtuelne mašine sa jednog na drugi storage sistem, osim za slučaj planskog održavanja servera, pogodna je i za brojne druge slučajeve. Serveri u radu se mogu preseliti sa jedne na drugu lokaciju, iz jednog u drugi datacentar u zavisnosti od potreba korisnika ili se mogu čak automatski seliti sa jednog na drugi server u zavisnosti od opterećenja pojedinih fizičkih servera u klasteru. Otpornost na otkaze je još jedna od funkcionalnosti virtuelne VMware platforme koju je u fizičkom okruženju nemoguće ostvariti. U VMware vSphere izdanju obezbeđena je podrška za tzv. Fault Tolerant mašine. Ova tehnologija omogućava da dve virtuelne mašine koje su međusobno potpuno identične, do nivoa IP adresa i OS identifikatora, paralelno rade na dve fizičke serverske mašine i obrađuju potpuno identične transakcije. Pri tome, jednu mašinu u paru virtuelna infrastruktura drži “u senci”, tj. nevidljivom za spoljni svet. Ona postaje vidljiva tek ako druga mašina u paru ili server na kome se ona izvršava otkažu. U tom trenutku mašina u senci postaje primarna i nastavlja da radi gde je prethodna stala, sada vidljiva za spoljni svet. Korisnik servisa, na ovaj način, ne vidi nikakav prekid u njegovom izvršavanju. Održavanje hardvera postaje znatno jeftinije. U fizičkoj infrastrukturi potrebno je obezbediti da se fizički serveri na kojima se izvršavaju kritični servisi, brzo poprave u slučaju kvara, što je usluga sa vrlo visokom cenom. U virtuelnom okruženju, pojedinačni server prestaje da bude kritičan, jer se bez teškoća virtuelne mašine mogu restartovati na drugom ispravnom serveru, pa tako nije potrebno posedovati skupe ugovore o održavanju velike količine serverske opreme.
Znatno je manji broj ljudi potrebnih za održavanje i upravljanje ovakvom konsolidovanom infrastrukturom. Činjenica da je virtuelna mašina zapravo skup fajlova na centralnom storage sistemu, omogućava da se operacije koje su u fizičkom okruženju rutinske ali vremenski zahtevne, u virtuelnom okruženju obavljaju drastično brže, upotrebom automatizovanih procedura za backup, kreiranje, umnožavanje virtuelnih mašina i druge slične operacije.
Čak i normalnim svakodnevnim operacijama, VMotion može da se koristi kada je više virtuelnih mašina na istom hostu u aktivnom stanju (koje može prouzrokovati problem u radu pojedinih ili svih virtuelnih mašina). VMotion može da reši problem tako što dozvoljava administrator, da bilo koju aktivnu virtuelnu mašinu koja je suočena sa problemom, pomera na drugi ESX/ESXi host sa većom dostupnošću i resursima koji su joj potrebni. Na primer, kada su dve virtuelne mašine u sukobu, jedna sa drugom za procesorskom snagom, administrator može da eliminiše sukob pokretanjem VMotion na jednoj od problematičnih virtuelnih mašina I premesti je ka ESX/ESXi hostu koji ima dostupniji CPU.
VMotion je izrađen na ideji i sa principom za dalje smanjenje planiranih zastoja uz mogućnost da se promeni host (nosilac) virtuelnih mašina dok virtuelnia mašina još radi. Upotreba VMware vSphere generalno znači da je neophodno obezbediti pouzdano ali deljeno skladište, poput Fibre Channel, iSCSI, SAN, NAS ili NFS.
Storage VMotion daje mogućnost premeštanja skladišta za smeštanje virtuelnih mašina između deljenih skladišta podataka. Slično kao VMotion, Storage VMotion radi bez zastoja na virtuelnoj mašini. Ova usluga obezbeđuje da prerastanje skladišta podataka ili pomeranje na novi SAN ne forsira gubitak na virtuelnoj mašini koja je u pitanju i pruža administratorima još jednu alatku uz koju mogu da povećaju svoju fleksibilnost u odgovoru na promenu poslovnih potreba.
Kapacitet spajanja i kapacitet pojedinačnog hosta
Usluga koja ESX 4.0 server čini najboljim i najpouzdanijim rešenjem je mogućnost kreiranja Klastera[2]. Klaster je definisan kao “skup snažnih računara, usko povezanih, koji rade zajedno i čiji se paralelni rad može predstaviti poput rada jednog računar.”[3] Rad VMware ESX klastera je istovetan navedenom.
Klasteri se koriste u tri slučaja:
1) omogućavaju visoku dostupnost,
2) balansiraju opterećenjem, i
3) omogućavaju visoke performanse.
VMware ESX klasteri se koriste u prva dva slučaja. VMware ESX klasteri su definisani se dva ili više fizičkih servera, koji obezbeđuju resurse koji će biti dodeljeni klasteru. Korišćenjem ESX klastera, postiže se visoka dostupnost (VM HA) i balansiranje opterećenjem virtuelnih mašina (nazvanim VMware DRS). Neki od razloga korišćenja VMware ESX klastera:
- ako jedan od hostova otkaže, drugi fizički host pokreće gostujuću virtuelnu mašinu koju je originalni virtuelni host pokrenuo (VM HA).
· ako je jedan od fizičkih hostova preopterećen radom virtuelne mašine, ista se seli ka narednom fizičkom hostu ( VMware DRS).
Obe funkcije koriste VMotion opciju da premeste gostujuću virtuelnu mašinu sa jednog sistema na drugi. Klaster ima ikonu koja podseća na grupu od tri servera, kao na slici 13.
Slika 13. Ikona za označavanje klastera u vCenter Serveru
U virtuelnom okruženju značajno se povećava i raspoloživost servisa. U VMware vSphere okruženju, slike virtuelnih mašina drže se na centralnom storage sistemu, pa su tako vidljive svim fizičkim serverima u VMware klasteru. Samim tim je moguće, u slučaju otkaza fizičkog servera na kome se mašina izvršava, virtuelnu mašinu automatski restartovati na drugom, ispravnom fizičkom serveru. Na ovaj način je svaki servis koji se izvršava na virtuelnoj mašini obezbeđen od otkaza hardvera i u toj situaciji ostaje nedostupan samo nekoliko desetina sekundi, koliko je potrebno za restart virtuelne mašine. Virtuelno okruženje omogućava i potpunu eliminaciju zastoja produkcije usled planskog održavanja hardvera – pokazalo se da takvi zastoji predstavljaju 80% ukupnog broja zastoja.
DRS je, jednostavno rečeno, usluga koja ima za cilj da obezbedi automatsku raspodelu korišćenja resursa širom mnogobrojnih ESX/ESXi hostova koji su konfigurisani u klastere. Upotreba termina klaster često asocira IT profesionalce na Microsoft Windows Server Klastere. Međutim, ESX/ESXi klasteri nisu isti. Podvučeni koncept spajanja fizičkog hardvera je isti, i treba da služi zajedničkom cilju, ali tehnologija, konfiguracija i setovi usluga su različiti između ESX/ESXi klastera i Windows Server klastera. Kreiranjem klastera dodajemo ESX 4.0 servere istom. Kada više servera uvežemo u klaster, možemo matematički izraziti snagu i kapacitet tog klastera. Opterećenje celokupnog sistema servera se snižava, na taj način što nastala vršna opterećenja pojedinih VM i servera bivaju automatski ublažena ili kompletno sanirana korišćenjem kapaciteta ostalih VM i servera koji nisu izloženi opterećenjima i koji imaju niži prioritet u radu. (Web serveri, Domen kotroleri ....). Dinamičko dodeljivanje i balans računarskih kapaciteta i virtuelnih mašina kroz data centre i isporuka na zahtev IT kapaciteta, bilo kad i bilo gde, mogući su uz pomoć VMware ESX , VMware vCenter Server, VMware VMotion and VMware DRS. Korišćenje navedenih aplikacija i njihovih servisa, eliminiše planirane zastoje u radu uz pomoć žive migracije virtuelnih mašina i omogućava automatsku raspodelu kapaciteta na zahtev, kako bi povećali efikasnost.
Slika 14. Prikaz spajanja kapaciteta memorije i procesora
DRS Klasteri, implicitno, podrazumevaju spajanje procesorskog vremena i kapaciteta memorije svih hostova koji su uključeni u grupu. Nakon što dva ili više hostova budu dodeljeni klasteru, oni rade u skladu kako bi virtuelnim mašinama, koje su dodeljene grupi, obezbedili dovoljno procesorskog vremena i memorije. Takođe je važno da se ima na umu da je virtuelna mašina organičena korišćenjem CPU i RAM-a pojedinačnog fizičkog hosta u bilo koje vreme. Ako imate dva ESX/ESXi servera sa po 32GB RAM-a u DRS klasteru, klaster će pravilno prijavljivati 64GB zbirno dostupnog RAM-a, ali bilo koja virtuelna mašina neće moći da koristi više od okvirno 32GB RAM-a u dato vreme.
Cilj DRS je dvostruki:
- Na početku, DRS pokušava da postavi svaku virtuelnu mašinu na host koji najbolje može pokretati tu virtuelnu mašinu u dato vreme,
- Dok radi virtuelna mašina, DRS obezbeđuje toj virtuelnoj mašini potrebne hardverske resurse dok smanjuje sukobe za ostalim resursima kako bi održao dobre nivoe učinka.
Uravnoteženje računarskih kapaciteta u virtuelnoj infrastrukturi je efikasnije korišćenjem usluga VMware DRS i VMware VMotion. VMware DRS stalno nadgleda korišćenje CPU i RAM, automatski dodeljujući slobodne resurse na osnovu unapred definisanih pravila koja odražavaju poslovne potrebe i prioritete. Krajnji rezultat korišćenja VMware DRS je datacentar koji sa sigurnošću pokreće nivo opterećenja od 80% dok pouzdan rad garantuje kvalitet usluga za sve aplikacije.
Slika 15. Koncept virtuelizacije kompanije VMware sa pratećom infrastrukturom
Prvi deo DRS se obično naziva i inteligentni položaj. DRS može da automatizuje položaj svake virtuelne mašine kada je priključena u okviru klastera, postavljajući je na host u klasteru koji će joj omogućiti da bolje funkcioniše.
DRS nije ograničen na rad samo na startup-u virtuelne mašine. On takođe upravlja lokacijom virtuelne mašine dok radi. Na primer, imamo tri servera konfigurisana u ESX/ESXi klasteru sa DRS koji je osposobljen. Kada jedan od tih servera počne da trpi visoko opterećenje zbog povećanog opterećenja CPU, DRS koristi interni logoritam da utvrdi koja virtuelna mašina ima najveći porast u opterećenju, a nakon toga je pomera sa jednog servera na drugi, kome je manje opterećen CPU.
DRS obavlja ova iznenadna prilagođavanja bez zastoja ili gubitka mrežne konekcije na virtuelnoj mašini. U mnogim slučajevima, visoka dostupnost (HA) ili nedostatak visoke dostupnosti je ključni argument koji se koristi protiv virtualizacije. Najčešća forma ovog argument zvuči ovako: “Pre virtuelizacije, pad fizičkog server je uticao na samo jednu aplikaciju ili radno opeterećenje. Posle virtuelizacije, pad fizičkog servera će, u isto vreme, uticati mnogo više i na aplikaciju, i na radno opterećenje servera.
VMware se bavi ovim pitanjem sa još jednom uslugom koja je dostupna u ESX/ESXi klasteru koja se zove VMware High Availability (HA). VMware HA ne funkcioniše kao visoko dostupna konfiguracija u Windows-u, već je to usluga koja obezbeđuje automatski proces za restartovanje virtuelnih mašina koje su radile na ESX/ESXi hostu u periodu kompletnog pada servera.
2. INSTALACIJA VMWARE ESX 4.0 (VSPHERE)
Instalacija VMware ESX 4.0 na fizičkim serverima je izuzetno jednostavna, čak mnogo jednostavnija od većine komercijalnih Linux distribucija. U toku instalacije vrši se podešavanje osnovnih parametara, kao što su unos licence, datum i vreme, tip instalacije, skladišteni prostor, podešavanje mrežnih parametara i sl., i izbor kompatibilnog hardvera. Sam tok instalacije je veoma kratak i traje nešto više od deset minuta.
Sa ponuđene URL adrese možemo preuzeti, i na računaru koji će nam koristiti za upravljanje datacentrom instalirati VMware vClient aplikaciju putem koje ćemo se konektovati na glavni server ( VMware vCenter) sa koga se vrši uvid u rad celokupnog virtuelnog okruženja. VMware vCenter Server nam daje mogućnost, da osim nadgledanja rada virtuelnog okruženja, upravljamo istim, kreiramo nove virtuelne mašine, stvaramo virtuelno mrežno okruženje, dodajemo uređaje za skladištenje podataka i virtuelnih mašina i sl.
3. VMWARE VCENTER SERVER
Menadžment server je računar koji kao platformu koristi Microsoft Windows XP Professional sa Servisnim Paketom 2 ili Microsoft Windows Server 2000/2003. Na njemu je instaliran VMware vCenter Server. Menadžment serveru pristupamo korišćenjem VMware vClient aplikacije. Kada se pristupi serveru, vrši se dodavanje ESX 4.0 servera u konzolu, a nakon toga se izvode podešavanja vezana za skladištene uređaje, kreiranje virtuelnih mašina uz određivanje hardverskih zahteva koje će te mašine zahtevati u radu.
Slika 17. Upravljanje virtuelnim okruženjem vCenter Server aplikacijom
Upoznavanje vCenter servera
Obzirom na rast virtuelne infrastrukture, mogućnost upravljanja infrastrukturom sa centralne lokacije postaje sve značajnija. vCenter server je aplikacija koja je prilagođena radu na Windows Server operativnom sistemu i koja služi kao centralizovana alatka za upravljanje ESX/ESXi hostova i njihovih virtuelnih mašina. vCenter server služi kao posrednik koji obavlja zadatke na pojedinačnim ESX/ESXi hostovima, koji su dodati kao članovi datacentra ili klastera tokom instalacije vCenter Server aplikacije. Iako je vCenter Server licenciran, prodaje se kao „opciona“ komponenta u paleti proizvoda vSphere, i potreban je kako bi se upravljalo nekim obeležjima proizvodne linije vSphere. vCenter Server pruža osnovne usluge u sledećim oblastima:
· upravljanje resursima ESX/ESXi hostova i virtuelnih mašina,
· upravljanje template-ima (obrascima),
· razvoj virtuelnih mašina,
· upravljanje virtuelnim mašinama,
· dodeljeni zadaci,
· statistika i evidentiranje,
· alarmi i upravljanje događajima,
· upravljanje ESX/ESXi hostovima.
VMware vCenter Server je centralizovani upravljački alat za upravljanje VMware vSphere VMotion, Storage VMotion, Distributed Resource Scheduler (DRS), VMware High Availability (HA) and Fault Tolerance – za svoj rad zahtevaju vCenter Server. paketa. Omogućava upravljanje velikim brojem ESX/ESXi servera i virtuelnih mašina na različitim ESX/ESXi serverima putem jedne konzolne aplikacije. Sve poznate funkcije u vSphere - poput
Slika 18. Ključne funkcije vCenter Servera
VMware vCenter Server dolazi u dve verzije: Standard i Foundation. Foundation izdanje je dizajnirano za mala i srednja preduzeća, i može da pokreće do tri ESX/ESXi servera. S druge strane, Standard verzija je namenjena za velika okruženja. vCenter Server obavlja sledeće tri ključne funkcije:
- Vidljivost - vCenter Server omogućava podešavanje ESX/ESXi servera i virtuelnih mašina, kao i praćenje performansi celokupne infrastrukture, praćenjem dešavanja i upozorenja. Objektima unutar virtuelne infrastrukture moguće je bezbedno i sigurno upravljanje putem rola i dozvola.
- Skalabilnost - Vidiljivost unutar vCenter Servera je zasnovana na proširivosti do nekoliko stotina ESX serversa i nekoliko hiljada VM. Korišćenjem Linked Moda, moguće je upravljati radom većeg broja vCenter servera u okviru istog vSphere clienta.
· Automatizacija - Upozorenja unutar vCenter Server mogu da pokrenu planirane aktivnosti. Orchestrator funkcija omogućava automatizaciju nekoliko stotina aktivnosti.
Centralizovana provera korisnika
Centralizovana provera korisnika nije navedena kao osnovna usluga vCenter Server-a, ali je od suštinskog značaja za razumevanje na koji način funkcioniše vCenter Server. Takođe, sama usluga je značajna za smanjenje upravljačkih dodataka pomoću kojih vCenter Server doprinosi implementaciji VMware vSphere. Bez vCenter Server-a, bio bi potreban poseban korisnički nalog za svaki ESX/ESXi host za svakog pojedinačnog administratora, kome je potreban pristup serveru. Zbog rasta broja ESX/ESXi hostova i broja administratora kojima je potreban pristup tim hostovima, broj upravljačkih naloga eksponencijalno raste. U virtuelnoj infrastrukturi sa samo jednim ili dva ESX/ESXi hosta, rad administratora ne predstavlja napor. Upravljanje jednim ili dva servera ne bi trebalo da predstavlja veliki napor administratoru dok kreiranje korisničkih naloga za dodatne administratore ne predstavlja teret.
U ovakvim situacijama, vCenter Server nije neophodan za upravljanje, ali bi zaista nedostajao sa staništa seta usluga. Uz njegove kapacitete upravljanja, vCenter Server pruža usluge VMware VMotion, konfiguriše VMware Distributed Resourse Scheduler (DRS), uspostavlja VMware High Availability (HA) i koristi VMware Fault Tolerance (FT). Ove usluge nisu dostupne korišćenjem ESX/ESXi hostova upotrebom VMware Client-a. Bez vCenter Server-a gube se ključne funkcionalnosti, kao što su vNetwork Distributed Switches, host profili i vCenter Update Manager. vCenter Server je potreban za bilo koju vrstu virtuelizovanog projekta na nivou preduzeća.
Zahtevi vCenter Servera
Strogo govoreći, vCenter Server nije uslov za razvoj vSphere infrastrukture. Međutim, da bi se koristile napredne usluge proizvodne linije vSphere, usluge poput Update manager, VMotion, VMware DRS, VMware HA, vNetwork Distributed Switches, host profili ili VMware FT, vCenter Server mora da bude licenciran, instaliran i pravilno konfigurisan.
Šta se dešava tamo gde postoji 10 ESX/ESXi hostova i pet administratora? Tada, administrativni napor održavanja svih ovih lokalnih naloga na ESX/ESXi hostovima postaje prevelik, i neophodno je za upravljanje ESX/ESXi hostovima kreirati naloge na 10 različitih hostova. vCenter Server rešava taj problem. vCenter Server se instalira na Windows Server operativnom sistemu i koristi standardne Windows korisničke naloge i grupe. Ovi korisnici i grupe mogu da budu u lokalnoj security accounts manager (SAM) bazi podataka za standalone servere ili korisnici i grupe mogu da pripadaju Active Directory, domenu, kome pripada računar na kome je instaliran vCenter Server. Kada je instaliran vCenter Server, uz pomoć vSphere Clienta moguće je povezivanje na vCenter Server korišćenjem naloga zasnovanom na Windows, a postoji mogućnost povezivanja na ESX/ESXi host korišćenjem lokalnog naloga.
Iako vSphere Client podržava proveru, i za vCenter Server, i za ESX/ESXi hostove, organizacije treba da koriste konzistentan metod za kreiranje korisničkih naloga koji će upravljati njihovim vSphere infrastrukturama, jer lokalni korisnički nalozi koji su kreirani na ESX/ESXi hostovima nisu usklađeni ili sinhronizovani sa Windows ili Active Directory nalozima koje koristi vCenter Server.
Ukoliko je korisnički nalog po imenu Shane kreiran lokalno na ESX/ESXi hostu pod imenom esx05.vmwarelab.net, i korisnički nalog ima neophodnu dozvolu za upravljanje hostom, Shane neće moći da koristi vSphere client koji je povezan na vCenter Server da izvršava sve upravljačke zahteve. Inverzno je takođe istinito. Ukoliko Windows lokalni korisnički nalog po imenu Elaine ima dozvolu za pristup i rad na vCenter Serveru, kao i da upravlja ESX/ESXi hostom po imenu esx04.vmwarelab.net, onda Elaine neće moći da upravlja hostom korišćenjem vSphere Client-a uz direktno povezivanje na ESX/ESXi host.
Planiranje i osmišljavanje upotrebe vCenter Server-a
vCenter Server je kritična aplikacija za upravljanje virtuelnom infrastrukturom. Njegova implementacija treba da se pažljivo osmisli i izvrši kako bi se obezbedila dostupnost i zaštita podataka.
· Koji su hardverski zahtevi potrebni za rad vCenter Server?
· Koju serversku platformu treba koristiti za bazu podataka sa vCenter Serverom?
· Kako treba pripremiti vCenter Server za disaster recovery?
Odmeravanje hardvera za vCenter Server
Hardverski zahtevi koji su potrebni za vCenter Server direktno su povezani sa brojem hostova i virtuelnih mašina kojima će biti upravljano. Minimalni zahtevi za rad vCenter Server su sledeći:
· 2Ghz procesor ili jači,
· 2GB RAM-a ili više,
· 1GB slobodnog diska (2GB preporučeno),
· mrežni adapter (Gigabit Ethernet se veoma preporučuje),
· Windows Server 2003 service Pack 1 ili service Pack 2 (x86 ili x64), Windows server 2003 R2 sa ili bez Service Pack 2(x86 ili x64) ili Windows server 2008 (x86 ili x64).
Fizički serveri poseduju po nekoliko mrežnih adaptera (najčešće 2 uz mogućnost postavljanja dodatnih) koji mogu biti dodeljeni pojedinim virtuelnim mašinama u zavisnosti od potrebe, odnosno nivoa opterećenja koje će imati u radu. Najčešće se jedan adapter dodeljuje Menadžment LAN-u putem koga se vrši administracija i upravljanje serverima.
Slika 19. Uloga fizičkih mrežnih adaptera sa strukturom virtuelne mreže ESX/ESXi Servera
Kada se daje odgovor na pitanje koji su hardverski zahtevi potrebni za rad vCenter Servera, mora se uzeti u obzir ne samo da će kompjuter raditi sa vCenter Serverom, već i da će raditi sa serverom baze podataka. Iako je moguće pokrenuti vCenter Server i server baze podataka na istoj mašini, isto se ne preporučuje.
Bez razmatranja odvojenog servera za bazu podataka, VMware predlaže sistem konfigurisan na dva CPU jezgra i 3GB RAM-a, sa mogućnošću da podrži 100 ESX/ESXi hostova i 2000 virtuelnih mašina. Okruženje te veličine je mnogo veće nego tipično okruženje koje zadovoljava potrebe u većini kompanija, tako da je moguće da se prosto odmeri specifikacija koja bi odgovarala našim potrebama. Server sa dva CPU jezgra i 2GB RAM-a treba da zadovolji 50 ESX/ESXi hostova i 1000 virtuelnih mašina.
vCenter Server zvanično podržava sledeće baze podataka za servere:
- Oracle 10g
- Oracle 11g
- Microsoft SQL Server 2005 Express edition (dolazi u paketu sa vCenter Server-om)
- Microsoft SQL Server 2005 sa Service Pack 2(x86 ili x64)
- Microsoft SQL Server 2008 (x86 ili x64)
Za manja okruženja, korisnici imaju mogućnost korišćenja Microsoft SQL Server 2005 Express Edition. Korisnici treba da koriste SQL Server 2005 Express edition samo kada je njihova upotreba vSphere ograničena u veličini. U protivnom, korisnici bi trebalo da planiraju korišćenje odvojene baze podatak za servere. U tipičnoj konfiguraciji, SQL server sa dva CPU jezgra i 4 GB RAM koji je odabran za aplikaciju baze podataka, treba da podrži sve osim baš najvećih i najzahtevnijih okruženja. Ako je planirano da server baze podataka i vCenter Server rade na istom hardveru, potrebno je prilagoditi u skladu sa tim i hardverske zahteve. Dobar odabir hardvera za vCenter Server i odvojeni server za bazu podataka je dobar i neophodan. Uzimajući u obzir da vCenter Server radi u okruženju VMware vSphere, potrebno je računati na stalnu dostupnost
Rad vCenter Servera kao VM
Umesto pokretanja standby klona vCenter Servera kao virtuelne mašine, postoji opcija da se preskoči fizički server u potpunosti i pokrene vCenter Server kao virtuelna mašina od početka. Ovo daje nekoliko prednosti, uključujući snapshots, VMotion i VMware HA.
Snapshots je aplikacija koja pruža mogućnost povratka na specifičnu tačku u vremenu na viruelnoj mašini, u ovom slučaju, virtuelnu mašinu vCenter Servera. VMotion daje potrebnu prenosivost da se server premesti sa hosta na host bez pada (downtime) servera. VMware HA se restartuje automatski ukoliko padne fizički host na kome radi. Sa vCenter Serverom kao virtuelnom mašinom, moguće je praviti redovne kopije virtuelnog disk i čuvanje „klon“ servera spremnog da se pokrene u slučaju pada servera. Klon će imati istu konfiguraciju sistema koja je korišćena poslednji put kada su kopirani virtuelni diskovi. Imajući u vidu da gomila podataka koje obrađuje vCenter Server završi u back-end bazi podataka koja radi na drugom serveru, manuelno kloniranje vCenter Servera ne bi trebalo da bude mnogo različito.
Instaliranje vCenter Servera
U malim okruženjima, vCenter Server instaler može da instalira i konfiguriše sve neophodne komponente. Za veća okruženja, instaliranje vCenter Server je ipak više zahtevan proces koji zahteva više različitih koraka. Podržavanje više od 200 ESX/ESXi hostova ili više od 3.000 virtuelnih mašina zahteva instalaciju više instanci vCenter Servera u Linked Mode grupi. vCenter Server skladišti većinu informacija u back-end bazi podataka, obično koristeći odvojeni server baze podataka. Potrebno je imati u vidu da je back-end baza podataka ključna komponenta za ovu infrastukturu. U slučaju pada vCenter Servera, bez back-end baze podataka, predstoji nam mukotrpan posao ponovne izgradnje celokupne infrasturkturu.
Pokretanje vCenter Servera
Nakon instalacije, pokretanja vSphere Clienta i konektovanja na vCenter Server potrebno je dodati server i nastaviti konfigurisanje infrastrukture virtuelne mašine, uključujući i dodavanje postojećih instanci vCenter Servera u Linked Mode grupu. vSphere Client povezan na vCenter Server je primarna alatka za upravljanje ESX/ESXi hostovima i njihovim virtuelnim mašinama. vSphere Client može direktno da se poveže na ESX/ESXi hostove u kontekstu lokalnog korisničkog naloga koji je definisan na svakom ESX/ESXi hostu ili može da se poveže na vCenter Server instancu u kontekstu korisničkog naloga definisanog u Active Directory ili lokalnoj SAM bazi Windows-a. Upotreba vCenter Servera sa korisničkim nalozima iz Active Directory se preporučuje.
Posle instalacije vCenter Servera, biće dostupan veliki broj novih usluga koje su instalirane da olakšaju funkcionisanje vCenter Servera. Ove usluge uključuju sledeće:
v VMware Mount Service koristi se za virtuelni centar da podrži integraciju vCenter Servera sa VMware Consolidated backup (VCB),
v VMware vCenter Orchestrator Configuration podržava rad mašine Orchestrator,
v VMware Virtual Center management Webservices se koristi da dozvoli pristup aplikacijama vCenter Servera putem web brauzera,
v VMware Virtual Center Server je osnova vCenter Servera i pruža centralizovano upravljanje ESX/ESXi hostova i virtuelnih mašina.
v VMware VCMSDS je Microsoft Acive Directory Aplication Mode (ADAM) instanca koja podržava mnogostruke instance vCenter Servera u Linked Mode grupi.
Instaliranje vCenter Server u Linked Mode grupi
Ukoliko zahtevi i potrebe kompanije prevazilaze preporučene limite jedne instance vCenter Servera, onda vCenter Server 4.0 omogućava instalaciju više instanci vCenter Servera uz mogućnost da te instance dele inventar i informacije o konfiguraciji za centralizovan pregled svih virtuelizovanih resursa širom preduzeća. vCenter Server Linked Mode koristi Microsoft ADAM da duplira informacije između instanci. Duplirana informacija uključuje sledeće:
· Informacije o povezivanju (IP adresa i portovi),
· Sertifikate i otiske (fingerprints),
· Licenciranje informacije i
· Korisničke role
U okruženju Linked Mode postoje više instanci vCenter Servera i svaka instanca ima svoj set hostova i skupina virtuelnih mašina. Međutim, kada se korisnik loguje na instancu vCenter Servera korišćenjem vSphere klijenta, taj korisnik vidi sve instance vCenter Servera pod uslovom da ima dodeljene dozvole. Ovo omogućava korisniku da obavlja akcije na bilo kom ESX/ESXi hostu upravljanom od strane bilo kog vCenter Servera u okviru Linked Mode grupe.
Pre instalacije dodatnih instanci vCenter Servera, potrebno je verifikovati sledeće preduslove:
· Svi kompjuteri koji će pokretati vCenter Server u Linked Mode grupi moraju da budu članovi domena. Serveri mogu da postoje u različitim domenima samo ako postoji obostran odnos poverenja između domena,
· DNS mora da funkcioniše. Takođe, DNS ime servera mora da se slaže sa imenom servera,
· Serveri koji će pokretati vCenter Server ne mogu da budu domen kontroleri.
Svaka instanca vCenter Servera mora da ima svoju pozadinsku (pomoćnu) bazu podataka. Sve baze podataka se nalaze na istom serveru baze podataka ili svaka baza podataka može da bude na svom serveru baze podataka.
vSphere Client se preuzima za instalaciju bilo preko početne stranice ESX/ESXi hosta ili preko početne stranice vCenter Server instance. Kada se pokrene vSphere Client, potrebno je uneti IP adresu ili ime servera (FQDN)[4] na koji se povezuje, zajedno sa bezbednosnim aspektima. vCenter Server 4.0 podržava pass-through proveru identiteta. Ona je omogućena preko potvrdnog okvira Use windows Session Credentials. Kada se odabere ovaj okvir, korisničko ime i lozinka su obeleženi i provera identiteta se vrši korišćenjem naloga koji je trenutno tu unet.
Svaki vCenter Server 4.0 ima root center i datacenter koji služi kao skladište za sve druge objekte. Pre dodavanja objekata inventaru, potrebno je kreirati objekat datacentra. Kreiranje datacentra daje sledeće mogućnosti:
· Kreiranje nove virtuelne mašine,
· Kreiranje novog Ressource Pool-a,
· Kreiranje novog vApp,
· Diskonektovanje odabranih ESX/ESXi hostova,
· Maintenance Mode,
· Dodavanje dozvola,
· Podešavanje alarma za odabrane ESX/ESXi hostove,
· Isključivanje, restartovanje, uključivanje ili postavljanje ESX/ESXi hostova u Standby mode,
· Kreira izveštaje i
· Uklanja ESX/ESXi hostove sa vCenter Servera.
Mape su sjajna alatka za brzi pregled virtuelne infrastrukture. Topološka mapa predstavlja odnos koji postoji između različitih tipova objekata u virtuelnoj infrastrukturi. Mape mogu da prikažu bilo koji od sledećih odnosa:
· Host za virtuelnu mašinu,
· Host za mrežu,
· Host za skladište podataka,
· Virtuelna mašina ka mreži i
· Virtuelna mašina ka skladištenju podataka.
VUM je alatka koja je osmišljenja da pomogne VMware administratorima da automatizuju i usmere proces primene ažuriranja, koji primenjuju zakrpe i nadogradnje na vSphere okruženje. VUM je u potpunosti integrisan u okviru vCenter Servera i pruža mogućnost da se skeniraju i poprave ESX/ESXi hostovi, virtuelni uređaji, template virtuelne mašine i online i offline virtuelne mašine koje pokreću određene verzije Windows-a, Linux-a i pojedinih Windows aplikacija. VUM takođe može da nadogradi VMware Tools-e, kao i virtuelni hardver virtuelne mašine.
· Integriše se sa VMware Distributed Resource Scheduler (DRS) za neometano ažuriranje ESX/ESXi hostova. Ovde „ažuriranje“ znači korišćenje softverskih zakrpa kao i ažuriranje na nove verzije ESX/ESXi.
· Može da kreira snimak (snapshot) pre ažuriranja VM koji će, u slučaju problema, omogućiti povratak na sistem pre instalacije problematičnog softvera.
· Identifikuje VM-ove sa neažuriranim i zastarelim VMware tools-ima i pomaže im u ažuriranju.
· U potpunosti integriše konfiguraciju i upravljanje u VMware vCenter i vSphere Client
U cilju da se pomogne da ESX/ESXi hostovi i virtuelni sistemi dpbiju zakrpe i budu ažurirani, VUM komunicira širom internet mreže unutar kompanije i preuzima informacije o dostupnim nadogradnjama, proizvodima na koje se ove nadogradnje mogu primeniti i na kraju vrši preuzimanje pomenutih nadogradnji. Na osnovu pravila i politike koji su definisani i koje primenjuju VMware administratori korišćenjem vSphere Client-a, VUM će primeniti nadogradnje na hostove i operativne sisteme virtuelnih mašina. Instalacija nadogradnji može da se zakaže, a čak i offline virtuelne mašine mogu da primene nadogradnje na operativne sisteme koji su instalirani na njima.
Kreiranje Virtuelnih mašina
Kreiranje virtuelnih mašina vrši se na dva načina, korišćenjem optičkih CD/DVD uređaja na serverima i putem ISO fajlova, kada VMware vCenter Server simulira rad optičkih uređaja. Takođe, mogu se kreirati šabloni (template-i) po kojima će biti naknadno podignute nove virtuelne mašine. Po zahtevima iz projektnog plana određuje se broj virtuelnih mašina, softversko okruženje i njihova uloga. Nakon instalacije, virtuelne mašine se podešavaju. Instalira se dodatni softver i po potrebi se dodaju dodatni virtuelni hard diskovi ili se postojećim povećava kapacitet. Instalirana virtuelna mašina može biti iskorišćena i dodata kao šablon za buduće potrebe.
Kloniranje je postupak kojim se skraćuje vreme potrebno za instalaciju i podešavanje nove virtuelne mašine, naročito u slučaju kada je softverska platforma identična potrebama nove virtuelne mašine ili za slučaj kreiranja rezervne kopije. Omogućeno je i toplo i hladno kloniranje virtuelnih mašina, što podrazumeva da se virtuelne mašine mogu klonirati kada su u upotrebi – tj. u aktivnom radu (Hot cloning) ili kada se nalaze u neaktivnom stanju (Cold cloning). U slučaju otkaza nekog od fizičkih servera, back-up kopija se može uvesti (importovati) na novi ESX 4.0 Server ili u klaster koji je kreiran i nesmetano nastavlja rad.
Omogućeno je i migriranje virtuelnih mašina sa jednog fizičkog servera na drugi bez ikakvih prekida i zastoja u radu, uz kontinuiranu dostupnost usluga i kompletnom transakcijom i zaštitom integriteta virtuelne mašine korišćenjem VMotion usluge, kao dela VMware vSphere. Živa migracija virtuelnih mašina dozvoljava preduzimanje hardverskih zahvata na serverima bez planiranja pauza i prekida u radu i ometanju poslovanja. Unifikacija upravljanja heterogenim x86 baziranim operativnim sistemima uključuje Windows, Linux, NetWare i Solaris sisteme, postavljanjem istih u jedinstvene virtuelne hardverske platforme. Vrši se nadzor i analiza virtuelnih mašina, resursa, dostupnosti i iskorišćenosti servera sa detaljnim grafičkim prikazom performansi.
4. POSLOVNI KONTINUITET I DISASTER RECOVERY
Postoje različiti oblici dobro znanih razloga za nastanak nesigurnosti u radu sistema i gubitak podataka, kao i načina za prevenciju ili zaobilaženje istog u skladu sa definisanim ciljevima. Ne postoji ni jedan način za ostvarenje dobiti uz postojanje nesigurnosti u radu sistema i mogući gubitak podataka, ali znajući da isti postoje načinili smo prvi korak u planiranju prevencije. Posedovanjem plana za oporavak ili bekap plana, načinjen je prvi korak ka prevenciji, implementaciji i smanjenju vremena potrebnog za oporavak.
VMware vSphere omogućava oporavak bilo kog računara (mašine), ne samo određenog duplikata hardvera, uz smanjenje troškova hardvera i budžeta za održavanje, i umanjuje složenost održavanja rezervnog servera. I ako nisu virtuelizovani svi produkcijski serveri, virtuelizacija ciljnih servera radi oporavka podataka omogućava veliku jednostavnost, pouzdanost uz uštede:
· Brz oporavak nakon havarije,
· Obezbeđen pouzdan oporavak,
- Redukcija troškova oporavka od havarije,
· Automatizovan oporavak od havarije.
Hardverska konfiguracija, bios, instalacija operativnog sistema, instalacija aplikacija – sve postaje podatak sačuvan u samo nekoliko fajlova na disku. Zaštitom ovih fajlova korišćenjem bekapa ili replikacionog softvera štitimo celokupan sistem. Svi ovi fajlovi mogu biti postavljeni i oporavljeni na bilo kojoj hardverskoj platformi bez potrebe za bilo kakvim promenama, zato što su virtuelne mašine hardverski nezavisne.
Slika 20. Primer pouzdanog oporavka nakon havarije
Hardverska nezavisnost eliminiše kompleksnost održavanja mesta oporavka eliminišući otkaze usled razlike u hardveru. Pouzdana rešenja za oporavak tradicionalno zahtevaju duplikaciju kompletne produkcione infrastrukture – i to sa svim troškovima. Uz korišćenje VMware vSphere, obezbeđen je brz i pouzdan oporavak bez potrebe za identičnim hardverom. Uz hardversku nezavisnost imamo mogućnost da postojeće neiskorišćene servere iskoristimo kao servere za oporavak od havarije, pre nego što bi kupovali duplicirane servere za brzi oporavak. Konsolidacija servera omogućava smanjenje serverske infrastrukture potrebne kako za produkciju, tako i za oporavak nakon otkaza. Automatizacijom procesa oporavka korišćenjem VMware vCenter Site Recovery Manager obezbeđujemo brz i ekonomičan način za izvršenje plana oporavka.
Planiranje dostupnosti vCenter Servera
Planiranje korišćenja vCenter Servera je više od same računice za resurse procesora i memorije. Treba napraviti plan za poslovni kontinuitet i oporavak od pada sistema (disaster recovery). Kada je vCenter Server nedostupan, sve aplikacije kao što su VMware VMotion, VMware Storage VMotion i VMware DRS prestaju sa radom, osim VMware HA. Dok vCenter Server ne radi, nije moguće klonirati virtuelne mašine ili kreirati nove virtuelne mašine iz template-a. Takođe, gubi se centralizovana provera i role-based administracija na ESX/ESXi hostovima. Jasno je da postoje razlozi zašto je neophodno da vCenter Server bude dostupan.
Srce vCenter Servera je sadržaj skladišen u bazi podataka na Oracle ili SQL serveru. Bilo koji dobar plan oporavka (disaster recovery plan), povraćaja ili poslovni plan kontinuiteta mora da obuhvati instrukcije o tome kako treba postupati sa gubitkom podataka ili korupcijom dela baze podataka, i odvojeni server baze podataka treba da bude osmišljen i da se koristi na visoko dostupan način.
VMware vCenter Server Heartbeat je proizvod koji je VMware objavio za Virtual Center. vCenter Server 2.5 pruža visoku dostupnost sa malim ili nikakvim vremenima otkaza. Korišćenje VMware vCenter Server Heartbeat-a će automatizovati i proces čuvanja aktivne i pasivne instance vCenter Servera sinhronizovanim (u slučaju otkaza jednog vCenter Servera sve instance se prebacuju na sledeći vCenter Server koji je dostupan, a nakon oporavka sve se vraća u prvobitno stanje).
Ukoliko je računar na kome je instaliran vCenter Server fizički server, jedan od načina da se obezbedi dostupnost je da se kreira standby vCenter Server sistem koji je moguće pokrenuti u slučaju pada online vCenter Server kompjutera. Nakon pada, uključite standby server i priključite ga postojećoj bazi podatka SQL Servera i onda hostovi mogu da se dodaju novom vCenter Server kompjuteru. U ovom pristupu, potrebno je naći mehanizme da se primarni i sekundarni standby vCenter Server sistemi održe sinhronizovanim u pogledu sadržaja sistema podatka i podešavanja konfiguracije.
Varijacija ovog pristupa je da se vCenter Server sistem čuva kao virtuelna mašina. Moguće je korišćenje alatke za konverziju „fizička ka virtuelnoj“ (P2V), da se na standardni način izvrši „backup“ fizičke instance vCenter Servera na standby VM. Ovaj metod smanjuje količinu fizičkog hardvera koji je potreban i povoljnije utiče na proces sinhronizacije vCenter Servera, a P2V je odličan metod za održavanje.
Moguće je ponovo instalirati softver, usmeriti ga na postojeću bazu podataka i povezati na sistem hostova. Instalacija vCenter Servera nije proces koji oduzima vreme. Na kraju, najvažniji deo vCenter Server plana oporavka je da se obezbedi da server baze podataka bude zaštićen.
Za visoku dostupnost servera baze podataka koji podržava vCenter Server, moguće je konfigurisanje back-end baze podataka na skupu (klasteru) SQL servera.
Slika takođe pokazuje standby vCenter Server sistem. Metodi koji se koriste pružaju visoku dostupnost za server baze podataka i oni su dodatak bilo kojim koracima koje treba preduzeti za zaštititu vCenter Servera. Druge opcije mogu da uključe korišćenje SQL log shipping opcije da kreira repliku baze podataka na odvojenom sistemu. Ukoliko upotreba sabijanja ili log shipping replikacije baze podataka nije dostupna ili ne predstavlja fizičku kopiju, potrebno je ojačati strategiju backup-a baze podataka koja će podržati lak povraćaj u slučaju gubitka podataka ili korupcije. Korišćenjem SQL alata, moguće je kreirati strategije koje kombinuju potpune i diferencijalne backup-e, ili sa prenosom evidencija backup-a. Ova strategija dozvoljava da se povrate podaci do minuta kada se desio gubitak podataka ili korupcija.
vCenter Server poslovni kontinuitet
Gubitak servera koji pokreće vCenter Server može da rezultuje pad (downtime) u kraćem periodu. Međutim, gubitak back-end baze podataka za vCenter Server može da rezultuje padom u trajanju od nekoliko dana i produženom periodu ponovne izgradnje.
Na back-end serveru baze podataka, vCenter Server zahteva specifične dozvole za pristup svojoj bazi podataka. Pošto se kreira baza podataka i konfiguriše na odgovarajući način, povezivanje vCenter Servera na svoju back-end bazu podataka zahteva kreiranje Open database Connectivity (ODBC), naziv izvora podatka (DSN) na vCenter Server sistemu. ODBC DSN treba da se kreira u kontekstu korisnika baze podataka koji ima puna prava i dozvole za rad u bazi podataka i koji je kreiran specifično za skladištenje podataka vCenter Servera.
Praktični primer poslovnog kontinuiteta i plana oporavka
Kao odgovor na ovakav zahtev, stručni tim kompanije Coming Computer Engineering sačinio je projekat Disaster Recovery (DR) rešenja i krenuo u njegovu implementaciju. Obzirom da je produkciono okruženje Tarkett EE u velikoj meri virtuelizovano korišćenjem VMware VI3 virtuelne infrastrukture, procenjeno je da je optimalno bazirati DR rešenje na VMware Site Recovery Manager (SRM) tehnologiji. Ova tehnologija omogućava visok stepen automatizacije u procesu migriranja servisa i virtuelnih mašina sa primarne na rezervnu lokaciju (failover) kao i povratak servisa na primarnu lokaciju (failback).
Pošto je izgradnja posebne lokacije za rezervni datacentar odbačena kao neekonomična, u saradnji sa Telekomom Srbije dizajnirano je rešenje koje predviđa postojanje rezervne lokacije u datacentru Telekom-a u Beogradu. Lokacija u Beogradu povezana je sa primarnim datacentrom u Bačkoj Palanci udaljenim preko 100km linkom brzine 100 Mb/s.
Zbog velikog broja servisa i potebe za smeštanjem velikih količina podataka, odlučeno je da deo projekta bude i potpuna konsolidacija storage sistema, pa je na obe lokacije uveden u upotrebu po jedan HP StorageWorks XP 20000 storage sistem iz HP-ove high-end linije storage sistema. Za replikaciju podataka između lokacija upotrebljena je HP Continuous Access tehnologija. Postojeće HP Proliant Blade i Integrity serversko okruženje na primarnoj lokaciji prošireno je novim HP Proliant BL495c serverima na rezervnoj lokaciji. [5]
ZAKLJUČAK
Korišćenjem VMware ESX 4.0 (vSphere), može se znatno redukovati brojnost IT hardvera u računskim centrima. Svaka instanca VMware ESX Servera podržava više od 100 virtuelnih mašina. U stvari, ogromna većina korisnika pokreće 10 ili više virtuelnih mašina na jednom fizičkom serveru.
Nakon opisa koncepta serverske virtuelizacije i nekih tehnika primene, potrebno je definisati i šta su prednosti virtuelizacije u odnosu na standardno okruženje. Osnovne prednosti se ogledaju u nekim od slededih oblasti:
Finansijski aspekti
Finansijske uštede koje poslovne organizacije ostvaruju ogledaju se u mnogim aspektima. Najuočljivija ušteda je u smanjenoj potrebi za novim hardverom, sa manjim hardverskom infrastrukturom ide manja energetska potrošnja i drugi prateći troškovi održavanja opreme u velikim datacentrima. U slučaju serverske virtuelizacije ovakva infrastruktura s lakše održava, i za to je potrebno manje tehničkog osoblja nego ranije.
Bezbednosni aspekti[8]
· Poslovni podaci su bezbedniji zato što sve vreme ostaju unutar datacentra ili centralnog storage sistema.
· Neplanirani događaji i servisi fizičkih servera više ne ugrožavaju rad i poslovanje u kompanijama.
· Olakšan je proces pravljenja sigurnosnih kopija podataka.
Operativni aspekti[8]
· Veća iskorišćenost procesorske snage i manje praznog hoda u radu fizičkog sistema sa povećanjem gustine virtuelizacije.
· Smanjena potreba da zaposleni održavaju fizičke servere u toku radnog vremena.
· Smanjena potreba za održavanjem opreme od strane tehničkog osoblja.
· Unapredjenje praćenja performansi sistema i kreiranja izveštaja.
· Olakšana instalacija softvera, nadogradnje softvera i instalacije sofverskih zakrpa.
· Standardizacija hardverskih platformi unutar organizacije, standardizacija virtuelnog okruženja.
· Laka i brza implementacija svakog novog virtuelnog serverskog okruženja unutar datacentra.
· Virtuelizacija servera u poslovnom okruženju
Green IT inicijativa
Trend grupisanja velikih količina hardvera u datacentrima poslovnih organizacija danas nema razmere kao u poslednjoj deceniji prethodnog veka, ali su pitanja smanjena potrošnje energije, oslobađanja od zastarelih tehnologija i mnoga druga tek sada izuzetno aktuelna.
Inicijativa Green IT pokušava da odgovori na sve veće zahteve za uštedama u ovoj oblasti, pa možemo da navedemo osnovne elemente koji je čine[2]:
Virtuelizacija
Serverska konsolidacija u datacentrima omogućuje da se na jednom fizičkom serveru izvršava i do 30-40 virtuelnih servera, a radna iskorišćenost serverske snage da se poveća sa 8-15% na 70-80% korisnog rada čime se ujedno smanjuje potreba za fizičkim serverima.
Power Management
Poznavanje parametara potrošnje u datacentrima je jedna od ključnih polaznih tačaka za smanjenje potrošnje energije. U kontekstu virtuelizacije, manji broj fizičkih servera znači i manju potrošnju energije. Takođe je instaliran i pametni softver za hibernaciju neaktivnih delova sistema.
Štedljive komponente
Upotreba opreme sa mogućnošću smanjene potrošnje daje svoj udeo na planu energetskih ušteda.
Recikliranje zastarele opreme
Standardni server ima velike dimenzije i relativno kratak radni vek. Od jedne milijarde računara, svake godine 180 miliona biva zamenjeno novim i izbačeno na otpad[10]. Elektronski otpad je problem na globalnom nivou. Odbačeni računari sadrže otrovne i teško razgradljive materije koje lako dospevaju u tlo i do podzemnih vodenih tokova. Reciklaža ovih otpadnih materijala je put ka zdravijoj životnoj sredini.
Uticaj na okolinu
Prema podacima kompanije VMware[9] prosečan server na kome se odvija virtuelizacija štedi 7.000 kW časova električne energije ili četiri tone CO2 na godišnjem nivou. Pri virtuelizaciji više od milion serverskih sistema ukupne uštede električne energije dostižu 8.000.000 Kw časova godišnje. Ovi brojevi prevedeno u tone daju 80.000.000 tona CO2 na godišnjem nivou za dati broj virtuelnih servera što predstavlja emisiju ugljen dioksida koju emituje polovina država na južno-američkom kontinentu za godinu dana.
Mada je prema pokazateljima, procenat konsolidacije servera u datacentrima na nivou od 5% ovaj broj bi trebao da poraste sa virtuelizacijom kao sve uočljivijim opštim trendom. 
Нема коментара:
Постави коментар